Лички Мустајбег брани Удбину 0001    Сан уснио стари Ћејванага, 0002    Сан уснио ноћи по поноћи, 0003    Страшан ага санак боравио: 0004    Модар с’ облак уз небо подиже 0005    Ниско доље од земље нимачке, 0006    Од Карловца и Рига бијела. 0007    Из облака често муња сива, 0008    Муња сива, пуцају громови, 0009    Од њега се магла отискује, 0010    Све зелено поље поклопила, 0011    Управ иде под Корин-планину, 0012    Пређе магла на широку Лику, 0013    Сву је магла Лику поклопила. 0014    Кад изађе магла на Удбину, 0015    Пола је мутне, а пола крваве, 0016    Из облака модра муња сијну, 0017    Муња сијну, пукоше громови, 0018    Па Удбини ништа не учини, 0019    Веће саму бегу Мустајбегу, 0020    Одби бегу ћошу од конака, 0021    Сва му с’ ћоша до земље сасула. 0022    Припаде се ага на душеку, 0023    Па у страху на ноге скочио, 0024    Од кахара по одаји хода, 0025    Стару жену на оџаку буди: 0026    „Устај, моја у оџаку љубо! 0027    Ужези ми свицу видјелицу, 0028    Тешка ме је страха обладала.“ 0029    Кад устала старка у одаји, 0030    Запалила свићу видјелицу, 0031    Вавик ага по одаји хода. 0032    Њему старка вели у одаји: 0033    „Што ти је ага, да од Бога нађеш, 0034    Да те није глава заболила?“ 0035    А вели јој ага у одаји: 0036    „Прођи ме се ноћас у одаји, 0037    Запали ми фењер-видјелицу, 0038    Да ја идем до конака сићи, 0039    До конака бега удбињскога, 0040    Имам нешто с бегом говорити.“ 0041    Тад му старка фењер упалила, 0042    Оде ага низ кула камену. 0043    Када дође бегову конаку, 0044    Кад Мустајбег рано подранио, 0045    Истом беже сједи у одаји, 0046    Двори њега тридесет делија. 0047    Уђе ага, бегу салам викну, 0048    Мустајбег га добро дочекао, 0049    Код себе му мисто намистио, 0050    Делије му кахву наточише. 0051    Ага мучи, ништа не дивани, 0052    А вели му лички Мустајбеже: 0053    „Што је ага, ако Бога знадеш, 0054    Што те је ноћас к мени доћерало?“ 0055    Њему ага вели у одаји: 0056    „Прођи ме се, лички Мустајбеже! 0057    Зао сам ноћас санак боравио: 0058    Модар с’ облак уз небо подиже, 0059    Од Карловца и Рига бијела, 0060    Из облака модра муња сива, 0061    Муња сива, пуцају громови, 0062    Од њега се магла отискује, 0063    Иде магла уз поље Корину. 0064    Кад приврже на широку Лику, 0065    Сву нам Лику магла поклопила. 0066    Кад нам магла на Удбину дође, 0067    Из облака модра муња сијну, 0068    Муња сијну, пукоше громови, 0069    Одби твоју ћошу од конака. 0070    На мој, беже, санак гледајући, 0071    Ја се бојим тешка невримена.“ 0072    Насмија се лички Мустајбеже: 0073    „Ја мој ага, гази-Ћејванага, 0074    То ј’ истина, гази-Ћејванага! 0075    Јеси л’ чуо и хабер узео, 0076    Да су ми скоро дошли уходници 0077    И донили мени хаберове, 0078    Да ето на нас два бана силена: 0079    Једно бане од Карловца била, 0080    А друго је од Рига бијела, 0081    За сваким војске по десет хиљада, 0082    Сваки по пет гони лубарада. 0083    Ето их управ на нас на Удбину, 0084    Нашу Удбину бити по темељу, 0085    Наске Турке из ње ишћерати, 0086    Мене рекли жива уфатити, 0087    Пред Удбином на колац набити, 0088    У Удбини бана оставити, 0089    Па се онда низ Лику вратити, 0090    Попалити по Лици паланке, 0091    А све Турке из њих растирати, 0092    Освојити сву широку Лику.“ 0093    Кад то чуо ага Ћејванага, 0094    Стаде вика аге у одаји: 0095    „О Мустајбег, од Бога ти тешко! 0096    Кад су т’ таки стигли хаберови, 0097    Како т’, беже, сан на очи море?“ 0098    „ „Да што ћу ага, ако Бога знадеш!“ “ 0099    „Пиши, беже, књиге на колину 0100    И шаљи их по нашем ћенару, 0101    Купи, беже, силновиту војску, 0102    Сад ћеш нашу упуштити Лику, 0103    Видит’ш, беже, бисмо и прођосмо!“ 0104    Стаде вика личког Мустајбега: 0105    „О Ђулићу, бегов бајрактара! 0106    Брже мени дивит и калема, 0107    Да ја пишем књиге на колину.“ 0108    Пише беже књиге на колину. 0109    Ком ће прву књигу направити? 0110    Прву беже књигу направио, 0111    Да је шаље Хливну бијеломе, 0112    А на руке паши Радослији: 0113    „Диж’ ми војске дванаест хиљада, 0114    Ход’ ми брже на Удбину сађи, 0115    Ето на ме два бана силена!“ 0116    Даде књигу малом Радовану: 0117    „Носи књигу Хливну и Бистрици! 0118    Немој с’, Раде, тамо забављати, 0119    Ради ми се брзо повратити, 0120    Ти би мого бегу трибовати.“ 0121    Узе Раде књигу у одаји: 0122    „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ 0123    Другу беже књигу направио, 0124    И њу даде Ђулић-бајрактару: 0125    „Носи књигу Книну бијеломе, 0126    Па је подај паши Фазлипаши, 0127    Нек ми дигне седам хиљад војске. 0128    Ради ми се брзо повратити, 0129    Ти би бегу мого трибовати.“ 0130    „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “ 0131    Трећу беже књига направио, 0132    Па повика беже у одаји: 0133    „Мој делија, Алуновић-Мехо! 0134    Носи књигу Бишћу бијеломе, 0135    Подај књигу Попрженовићу, 0136    Нек ми дигне десет хиљад војске, 0137    Нек позовне Хрњицу Мујана, 0138    Нек ми Мујо дигне крајишнике, 0139    А од Крупе бега Бадњевића. 0140    Немој ми се тамо забављати.“ 0141    „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “ 0142    Истом беже књиге отправио, 0143    Још им зори ни хабера нема, 0144    Стаде била дозивати вила 0145    Са рудине, повише Удбине, 0146    На име виче личког Мастајбега: 0147    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0148    Јеси л’ ноћас у конаку своме, 0149    Је л’ те, беже, санак приварио? 0150    Устај, беже, ако Бога знадеш! 0151    Јеси л’ чуо, лички Мустајбеже, 0152    Да ето на те два бана силена, 0153    У сваког војске по десет хиљада. 0154    Ено их, беже, на Корин-планини, 0155    На планини војску заставили, 0156    Чекају дана и жаркога сунца, 0157    Отпремили до два официра 0158    Теби, беже, на широку Лику, 0159    Дали њима хиљаду војника, 0160    Да заметну кавгу на Удбини, 0161    Дочекају два бана силена, 0162    Знаш ли, беже, гдје су официри? 0163    Ево их ноћас на читлуку твоме, 0164    У малену селу Мутилићу. 0165    Да ти виђаш, лички Мустајбеже, 0166    Како т’ гњече рају по читлуку! 0167    Ето их сутра теби на Удбину, 0168    Мустајбеже, у рађање сунца, 0169    С тобом хоће кавгу заметнути. 0170    Устај, беже, ако Бога знадеш, 0171    Добро чувај од Удбине врата, 0172    А подижи на кола топове, 0173    Па набијај цареве топове, 0174    Добро чувај бијеле Удбине, 0175    Слушај, беже, што ти вила каже, 0176    Истина је, што вила говори.“ 0177    Све га беже слуша код пенџера, 0178    Па он аги вели у одаји: 0179    „Чујеш, ага, што вила говори! 0180    Оно вила није планинкиња, 0181    Већ је раја бега удбињскога, 0182    Син Никола Вукашина кнеза, 0183    Истина је, што каже Никола. 0184    Ја ћу ићи селу Мутилићу, 0185    Ти’ш остати, ага, у Удбини, 0186    Добро чувај од Удбине врата, 0187    А надај се личком Мустајбегу!“ 0188    Николици па се одазива: 0189    „Никола, сине Вукашина мога! 0190    Тебе слуша лички Мастајбеже, 0191    Чује беже, што ми ноћас кажеш. 0192    Једа мога Маљковић-Стипана, 0193    Је ли њему у животу глава? 0194    Ако му је у животу глава, 0195    Поздравит ћеш Маљковића мога, 0196    Нек ми с’ ноћас нада Мутилићу, 0197    Ја ћу васке ноћас полазити, 0198    Ја дигнути оба официра 0199    Са конака Мутилића свога, 0200    Ја ћу код вас изгубити главу.“ 0201    То му рече, а на ноге скочи, 0202    Па повика на своје делије: 0203    „Делије моје у конаку моме, 0204    Спремајте ми ата на јаслама! 0205    Давор’ Тале, личка будалино! 0206    Хајде, Тале, појаши кулаша, 0207    Гони ата по нашој Удбини, 0208    Грлом вичи, у таламбас туци: 0209    Ко год има коња код јасала, 0210    Нек излази до воде Црваћа, 0211    Седам да је браће на оџаку, 0212    Нек свак иде до воде Црваћа, 0213    Док се спреми лички Мустајбеже, 0214    Кажи им тамо, Тале Личанине: 0215    Ко остане иза Мустајбега, 0216    Имо буде коња код јасала, 0217    Ако с’ беже здраво натраг врати, 0218    Не ће моћи џевап учинити.“ 0219    Из све главе сеиза довикује: 0220    „Сеиз-Симо, вридна слуго моја, 0221    Спремај мени зечка великога!“ 0222    То говори, па се сигурава. 0223    Мисли беже, да нико не чује, 0224    Ал то чује д’јете у одаји, 0225    Бег Бећирбег личког Мустајбега, 0226    Лудо д’јете од петн’ест година. 0227    Кад опази бабу Мустајбега, 0228    Он зацвили, бегу полетио: 0229    „А мој бабо, лички Мустајбеже! 0230    Дајде мени изун од себека, 0231    Да ја с тобом Мутилићу пођем, 0232    Јер још никад војевао нисам.“ 0233    Њему лички вели Мустајбеже: 0234    „Стани, Бећо, у мене једини! 0235    Ноћас са мном Мутилићу не ћеш, 0236    Јер ти никад војевао ниси, 0237    А шкода се ноћца пригодила, 0238    Мореш тамо лудо погинути, 0239    А ја немам нег тебе једнога.“ 0240    Ал заплака д’јете у одаји: 0241    „Хајде, бабо, у сто добрих часа! 0242    Тамо здраво био и весело, 0243    Па подиго оба официра, 0244    Обранио Лику и Удбину; 0245    А кад натраг дошо у Удбину, 0246    Мртва сина нашо јединога, 0247    Врло брзо њега пожелио!“ 0248    Мустајбегу сузе ударише: 0249    „Хајде, сине у мене једини! 0250    Нек те мајка на оџаку спреми, 0251    Ти ћеш са мном Мутилићу поћи.“ 0252    Са пенџера Симу довикује: 0253    „Сеиз-Симо, вирна слуго моја! 0254    Спремај мени великог голуба, 0255    Бећи моме вилена зеленка!“ 0256    То говори, па се сигурао, 0257    Талош виче, у таламбас туче, 0258    Спремише се два бега силена. 0259    Док сађоше у халват-авлију, 0260    Симо хода, оба коња вода, 0261    Па обадва бега узјахаше, 0262    Пред њим пође седам бајрактара. 0263    А за бегом тридесет делија. 0264    Бег остави агу у Удбини, 0265    Па он вели аги Ћејванаги: 0266    „Добро ми чувај од Удбине врата!“ 0267    То му рече, изјаха на врата. 0268    Кад изјаха до воде Црваћа, 0269    Ал рудине бутум поцрниле, 0270    Коњ до коња, јунак до јунака, 0271    Појахаше коње код Црваћа. 0272    Што уз бега пође коњаника? 0273    Уз њег пође пет стотин коњика. 0274    Када селу стиже Мутилићу, 0275    Ширимице чету испустио, 0276    Са три стране беже ударио. 0277    Кад с’ чу вика личког Мустајбега: 0278    „Гдје с’ ми, главо, Маљковић-Стипане! 0279    Јесу л’ твоја дјеца у животу, 0280    Дјеца твоја, седам пособаца?“ 0281    А ситан се огањ проломио, 0282    Ко кад село у абес пропаде. 0283    Чује с’ нара личког поглавара, 0284    Стоји дрека Тале Личанина, 0285    Пушка пуца, никад не патише, 0286    Гвожђе сива, а полићу главе, 0287    Шкода је ноћца, јер нема мјесеца. 0288    Гонећи се с њима Мустајбеже, 0289    Он подиже оба официра, 0290    Отискоше низ широку Лику, 0291    Ћерају се по широкој Лици. 0292    Помоћи бегу ни од куда нема. 0293    Све удбињски пуцају топови, 0294    Иде јека од града до града, 0295    Ко год чује удбињске топове, 0296    Свако лети на град на Удбину. 0297    Бегу нико ни мукает није, 0298    Бегу нико у помоћ не дође, 0299    Јер за кавгу нико и не знаде. 0300    Кад већ био данак освојио, 0301    Гонећи се на широкој Лици, 0302    Намири мира бега Бећир-бега 0303    На никаква Жагревић-Јована. 0304    Бећир пушку носи натегнуту, 0305    Пуче пушка малог Бећир-бега, 0306    Он Јована добро погодио, 0307    Мртав Јован паде са алата. 0308    Гдје је срећа, ту је и несрећа, 0309    Намири мира Влашкариновића. 0310    Кад Јована мртва опазио, 0311    Он се фати од паса пушака, 0312    Обе пушке на њег понудио, 0313    Бећир-бега добро погодио, 0314    Мртво д’јете паде са зеленка, 0315    А наскака Врцић бајрактару. 0316    Кад опази мртва Бећир-бега, 0317    Он завија ка планински вуче, 0318    Ујагми му Влашкариновићу. 0319    Изнесе голуб личког Мустајбега, 0320    Сав је крвав ка планински вуче, 0321    И Мустајбег рана допануо, 0322    Три су бега пушке удариле. 0323    Кад опази мртва Бећир-бега, 0324    Грозне бегу сузе ударише. 0325    Виш им врло ватра додијала, 0326    Већ се беже натраг повратио, 0327    Па окрену уз Лику Удбини, 0328    Понесоше мртва Бећир-бега. 0329    Када власи бега опазише, 0330    Да је у њег мало коњаника, 0331    Они с’ натраг за њим повратише, 0332    На рањена бега ударише. 0333    Бјежи беже натраг на Удбину, 0334    Све се бране из малих пушака, 0335    Док стигоше на град на Удбину. 0336    Бег ујагми граду на капију, 0337    Што уз бега у Удбину уђе, 0338    Само јадних двиста коњаника, 0339    И то му се врло изранило, 0340    А триста му лигом изгинуло. 0341    Од Удбине притворише врата, 0342    Пали власи повише Удбине. 0343    Оде беже до конака свога, 0344    Рањен беже у конак изиђе 0345    И укопа сина јединога. 0346    Ћејванага по бедену хода, 0347    Удбина се пуна натрпала, 0348    Коњ до коња, јунак до јунака, 0349    Савила се у Удбину Лика. 0350    Гледа ага низ поље зелено, 0351    Кад ли бутум поље поцрнило, 0352    Јер с’ примакла два бана силена, 0353    Они гоне силновиту војску, 0354    Они десет гоне лубарада. 0355    Кад стигоше повише Удбине, 0356    Одјахаше два бана силена, 0357    А Удбини ни мукает нису, 0358    Нег око ње хендек закопаше, 0359    Направише велике лубарде, 0360    Онда бани пиће разложише. 0361    Тај дан прође, кавге не бијаше. 0362    Кад у јутро данак освануо 0363    И с њим жарко одскочило сунце, 0364    Још помоћи ни од куда нема, 0365    Опет бани ни мукает нису. 0366    Вид’де аге, будаласте главе, 0367    Како ага да мирује не ће! 0368    Нег повика граду са бедена: 0369    „Копилади, два бана силена, 0370    Што сте дошли нами на Удбину? 0371    Ал сте Удбину дошли уходити, 0372    Ал Удбини на прело изишли, 0373    Па лежите, кавге не чините? 0374    Ударајте, два силена бана!“ 0375    Када чуше два бана силена, 0376    Оба бана на ноге скочише, 0377    На тобџије они повикаше. 0378    Кад отрже десет лубарада, 0379    Ко кад ће се земља провалити. 0380    А дочека ага са бедена, 0381    И удбињски пукоше топови, 0382    Рањен беже опази топове, 0383    Рањен беже на беден изиђе. 0384    Кад он агу на бедену нађе: 0385    „Што је, ага, ако Бога знадеш, 0386    Што пуцају удбињски топови, 0387    Јесу л’ бани ушли у Удбину?“ 0388    „ „Мустајбеже, немој будалити, 0389    Хајде сједи, не повриђуј рана! 0390    Бани ушли у Удбину нису, 0391    Не бој с’, беже, бијелој Удбини, 0392    Док год агу чујеш у животу.“ 0393    Тако бега натраг повратио, 0394    Вас дан ага по бедену хода. 0395    Све нагоне два силена бана, 0396    А брани се ага са бедена 0397    За три дана и три ноћи тавне, 0398    Вавик с’ кавга чини на Удбини, 0399    Вавик ага да мирује не ће, 0400    Вавик виче два бана силена: 0401    „Не шал’те се, два силена бана, 0402    Чим сте Удбини дошли освојити?“ 0403    Кад четврто јутро наскочило, 0404    А погледа ага са бедена, 0405    Из логора коњик искочио, 0406    Позна ага Раду на гаврану, 0407    Вратио се од Хливна бијела, 0408    Па потего бегу на Удбину. 0409    Повикује Раде са гаврана: 0410    „Ћејван-ага, отвори ми врата!“ 0411    Сађе ага, па отвори врата, 0412    Уђе Раде, божју помоћ викну, 0413    Отприми ага, за здравље се пита, 0414    Оде Раде бегу и конаку. 0415    Кад рањена бега опазио, 0416    А заплака мали Радоване: 0417    „Мо’ш ли, беже, ране преболити, 0418    Зар пожели сина Бећир-бега?“ 0419    Њему вели лички Мустајбеже: 0420    „Не плач’, сине, бегов Радоване! 0421    Море беже ране приболити, 0422    Ја кад тебе видим у животу. 0423    Не жали бега Бећир-бега мога, 0424    Мушко био, па и погинуо, 0425    Радоване, така је крајина. 0426    Јеси л’ био код Хливна бијела, 0427    Једа пашу од Хливна бијела?“ 0428    „ „Мустајбеже, од све Лике главо! 0429    Диго ј’ паша силновиту војску, 0430    У њег војске дванаест хиљада, 0431    Сутра ће нам на Удбину доћи.“ “ 0432    Ту га беже добро даровао: 0433    „Хајде, Раде, на беден изиђи, 0434    Па се с агом са бедена брани, 0435    Ви Удбину не би л’ одржали.“ 0436    Истом Раде на беден изиђе, 0437    У том стиже Ђулић-бајрактару, 0438    Вратио се од Книна бијела, 0439    Донесе књигу личком Мустајбегу: 0440    „Ето т’, беже, паше Фазлипаше, 0441    Уз њег војске за седам хиљада? 0442    И тај ће сутра на Удбину доћи.“ 0443    И њег беже добро даровао: 0444    „Хајде аги на беден изиђи!“ 0445    И бајрактар на беден изиђе. 0446    У том стиже Алуновић Мехо, 0447    Вратио се од Бишћа бијела, 0448    Донесе књигу бегу на Удбину: 0449    „Ето т’ беже, Попрженовића, 0450    Уз њег војске за десет хиљада, 0451    И тај ће сутра на Удбину доћи.“ 0452    И њег беже добро даровао: 0453    „Хајде и ти на беден изиђи, 0454    Па чувајте бијелу Удбину, 0455    Док нам помоћ стигне на Удбину.“ 0456    И тај момак на беден изиђе. 0457    Већ дан прође, тавна ноћца дође, 0458    Сву ноћ с’ ага са бедена брани, 0459    Јер нагоне два силена бана. 0460    Кад дан свану, огрануло сунце, 0461    Подиже се лички Мустајбеже, 0462    Рањен беже на беден изиђе, 0463    Па Мустајбег дурбин ујагмио, 0464    Гледа беже на стране четири. 0465    Помоли се паша Радослија, 0466    За њим војске дванаест хиљада, 0467    Шенли војска иде и весело. 0468    Када стиже на меке рудине, 0469    На рудине, повише Удбине, 0470    На рудинах војску заставио. 0471    Када бани пашу запазише, 0472    Већ Удбини ни мукает нису, 0473    Оба бана на ноге скочише, 0474    Па на пашу закрећу лубарде, 0475    Мећу глије, редају параде. 0476    Све Мустајбег гледа са бедена, 0477    Помоли се паша Фазлипаша, 0478    За њим војске за седам хиљада, 0479    И тај паша стиже на рудине. 0480    Састаше се дви паше цареве, 0481    Све их гледа беже са бедена, 0482    Помоли се Попрженовићу, 0483    За њим војске за десет хиљада, 0484    Салтанетли иду крајишници, 0485    Два пјевају, а два отп’јевају, 0486    И тај ага стиже на рудине, 0487    Дочекаше г’ дви паше цареве. 0488    Све им беже гледа са бедена. 0489    Док је мало починула војска, 0490    Дигоше се дви паше цареве, 0491    Сва им војска на ноге скочила, 0492    Свак се добру коњу појагмио. 0493    Чудно паше војску наредише, 0494    Бајрактаре наприд поредаше, 0495    Све јамаци стоје за бајраци. 0496    Кад викнуше дви паше цареве, 0497    Бајрактари наприд ударише, 0498    Дочекаше глије и параде, 0499    А отрже десет лубарада. 0500    Биш се првом ватром преметнуше, 0501    Бајрактари с коња попадаше, 0502    Јамаци им примише бајраке, 0503    Далеко се Турци измакоше. 0504    Мустајбегу сузе ударише, 0505    Обе паше сабље повадише, 0506    На рудинах војску заставише, 0507    Они опет војску наредише, 0508    И јамаци наприд ударише, 0509    А власи их ватром дочекаше. 0510    И јамаци с коња попадаше, 0511    Већ им аге примише бајраке, 0512    А власи их на перо одбише, 0513    Далеко се Турци измакоше. 0514    Јопе паше војску заставише, 0515    Грозне бегу сузе ударише, 0516    Он на ноге скочи на бедену, 0517    Удбина се пуна напунила, 0518    Коњ до коња, јунак до јунака. 0519    Стаде вика личког Мустајбега: 0520    „О Личани, браћо и дружино! 0521    Ко год ата држи за кајасе, 0522    Свак хајвану притежи колане. 0523    Ћејванага нек отвори врата, 0524    Ви излаз’те до воде Црваћа, 0525    Док притегнем ране на себика, 0526    Док Мустајбег узјаше голуба. 0527    Ено паше два пут ударише, 0528    Оба их пута на перу одбише, 0529    Јер су с’ власи врло утврдили, 0530    Још ће једноч паше натирати. 0531    Ако их власи на перу одбију, 0532    На нас ће се паше ражљутити, 0533    Више њима ударања нема: 0534    Онда, браћо, бисмо и прођосмо! 0535    Да ми њима помоћ учинимо, 0536    Да на влахе с леђа ударимо, 0537    А сву ватру на се намамимо, 0538    Јер је нами за потрибу тешко.“ 0539    Оде беже до конака свога. 0540    Свак се добру коњу појагмио, 0541    Ћејванага отворио врата, 0542    Па излазе из Удбине Турци, 0543    Збијају се код воде Црваћа, 0544    Обе паше војску заставиле. 0545    Стоји вика Хрњице Мујана: 0546    „Што то, паше, од Бога вам тешко! 0547    Сву ћете тако посијати војску, 0548    Власи су се врло утврдили, 0549    Са свом војском што не ударате? 0550    На три стране ви растав’те војску, 0551    Са три стране да ми ударимо!“ 0552    А док паше војску раставише, 0553    На три стране па је наредише, 0554    А изјаха беже на голубу, 0555    Пред њим седам јаше бајрактара, 0556    С десне стране на кулашу Тале, 0557    А из лива на гаврану Раде, 0558    Свак узјаха ата племенита. 0559    Прочу с’ нара личког поглавара: 0560    „Хала дјецо, лички соколови “ 0561    Што уз бега потече коњика: 0562    Три хиљаде и триста коњика. 0563    Бег на влахе с леђа ударио, 0564    А ситни се огањ проломио. 0565    Истом с’ првом ватром приметнуше, 0566    У другој се намах измишаше, 0567    У Личана узмицања нејма. 0568    Стоји дрека Тале Личанина, 0569    Стоји вика малог Радована, 0570    Наћераше дви паше цареве, 0571    Наћераше, па се помишаше. 0572    Паде магла по Удбини билој, 0573    Нит се брдо види ни долина, 0574    Све по магли рањеници јече, 0575    Они јече, јер их здрави гњече. 0576    Њеко виче: „Ајме мени, мајо!“ 0577    Њеко виче: „Не гази ме, друже, 0578    Ја би мого ране преболити.“ 0579    Тако с’ гоне крај Удбине биле, 0580    Гонише се три пуна сахата, 0581    У трећему хендек освојише. 0582    Отискоше влахе од Удбине, 0583    Погину им од Карловца бане. 0584    А побиже млад од Рига бане. 0585    Утече им низ Лику Корину. 0586    Виш и Турком ватра додијала. 0587    Јер се врло изгрдили Турци, 0588    Враћају се натраг на Удбину, 0589    Па износе мртве и рањене. 0590    Прваци се врло изгрдили, 0591    А мали се никад не хесабе, 0592    Вавик бегу сузе ударају. 0593    Кад рекоше, да се искупише, 0594    Чу се јека од Корин-планине, 0595    Јер отрже све пет лубарада, 0596    А ситни се огањ проломио, 0597    Ко кад гора у абес пропаде, 0598    Све с’ извија магла из планине. 0599    Бегу опет сузе ударише, 0600    А повика дви паше цареве: 0601    „Чујете ли, дви паше цареве, 0602    Ко заметну кавгу у планини? 0603    Оно је наша раја испод краја 0604    И прид њима Маљковић Стипане, 0605    Дочеко је бана у планини, 0606    Он је с њиме кавгу заметнуо. 0607    Леже наша раја у планини, 0608    Погинут ће Маљковић Стипане, 0609    Оде ми крило од широке Лике! 0610    Чујте, паше, што ћу говорити: 0611    Куја му мати, а бабо копиле, 0612    Ко им помоћ учинити не ће! 0613    Сеиз-Симо, примакни голуба!“ 0614    Док Мустајбег узјаха голуба, 0615    Појахаше дви паше цареве, 0616    Ко здрав био, за њим полетио. 0617    Отиште беже низ Лику Корину, 0618    Све се кавга чини у планини, 0619    Све с’ извија магла из планине, 0620    Спомиње беже Маљковића свога. 0621    Док се спушти под Корин-планину, 0622    Виш им јења пушка у планини. 0623    Грозне бегу сузе ударише, 0624    Погледа беже под Корин-планину, 0625    Из планине пишац искочио, 0626    На дугу се пушку одапире 0627    И једнога гони савезана, 0628    За њим други из стазе изиђе, 0629    Сав је крвав ка планински вуче. 0630    Позна беже Маљковића свога, 0631    На њему је седам грдних рана, 0632    За њим Мате, најстарије д’јете, 0633    Они бана гоне савезана. 0634    Кад га види лички Мустајбеже, 0635    Прид њег беже намаче голуба 0636    И он њему божју помоћ викну: 0637    „Маљковићу, вирна слуго моја, 0638    Хаирли ти твоје ране биле! 0639    Хо’ш ми моћи ране приболити?“ 0640    „ „Господару, лички Мустајбеже! 0641    Сретне су, беже, ране на меника, 0642    Ја док тебе видим у животу. 0643    Је л’ Удбина сад у твојој руци?“ “ 0644    „Давор сине, Маљковић-Стипане! 0645    Удбина је сва у мојој руци. 0646    Је л’ ти раја здраво у планини, 0647    Јесу ли ти дјеца јоште жива?“ 0648    „ „Мустајбеже, за то се не пита. 0649    Било ми раје дванаест хиљада, 0650    Сад нас нема ван седам хиљада, 0651    Оно ј’, беже, лигом изгинуло, 0652    Три су моја погинула сина 0653    Гонећи се с баном по планини. 0654    Ал ми с’ чини, лички Мустајбеже, 0655    Што је мени дошло у планину, 0656    Да ни једног огласника нема. 0657    Већ ето ти бана савезана, 0658    И ено ти све пет лубарада.“ 0659    Ту га беже добро даровао, 0660    Па му бана натраг повратио: 0661    „Ето иду дви паше цареве, 0662    Подај њима бана савезана, 0663    Они ће те добро даровати.“ 0664    Већ стигоше дви паше цареве, 0665    Ту им Стипан бана поклонио, 0666    Ту га паше добро дароваше. 0667    А изађе раја из планине, 0668    Све крвави ко планински вуци, 0669    Ишћераше све пет лубарада, 0670    По планини шићар покупише, 0671    Отале се натраг повратише. 0672    Док стигоше на град на Удбину, 0673    Застави их лички Мустајбеже, 0674    Лежи војска повише Удбине. 0675    Ко погину, оног укопаше, 0676    А рањене беже опремио. 0677    Стоји вика личког Мустајбега: 0678    „Чујете ли, дви паше цареве! 0679    Вид’те наше раје испод краја, 0680    Како служи цара честитога, 0681    Вид’те мога Маљковић-Стипана! 0682    Сад да један махзар направимо 0683    На нашега цара у Стамболу, 0684    У махзару рају нафалимо, 0685    Како чува сву широку Лику, 0686    А и мога Маљковић-Стипана, 0687    Не би ли јој посло облакшање, 0688    Не би ли јој сав харач одсико.“ 0689    Намах паше бега послушаше, 0690    Таки један отпис направише, 0691    Послаше га цару и Стамболу, 0692    И за рају цара замолише. 0693    Сав добитак на хрпу санили, 0694    Све им беже право подилио, 0695    Сваком здраву подједнако даје, 0696    На рањена по два паја даје, 0697    Ко погино, по пет западало, 0698    Нек му дјеца код оџака знаду, 0699    За што јесу ћаћу пожелили. 0700    Тад се расу на Удбини војска, 0701    Свак окрену својој домовини, 0702    Оста беже у Удбини билој. 0703    Још не прође три недиље дана, 0704    Стиже ферман од Стамбола била, 0705    Цар је личку рају помилово 0706    И бегова Маљковић-Стипана: 0707    Личкој раји харач поклонио, 0708    Да она цару не даје харача. 0709    Већ да Лику чува на граници. 0710    На Стипана ферман оправио, 0711    Да је првак на широкој Лици, 0712    Куд год хоће Маљковић Стипане, 0713    Да он море Лику окренути; 0714    Цар му даје на сваку годину 0715    По готових триста маџарија. 0716    Док им главе у животу биле, 0717    Док је Лика у Турака била, 0718    Никад раја не дала харача, 0719    Већ служила цара честитога. 0720    Док је Стипан био у животу, 0721    Што је ћио, то је учинио.